[x]
patrik | 10 Јун, 2009 17:43
јебе ми се за свакога коме смета мој провинцијски акценат, правих ортака мали проценат, а по ребрима осећам лакат.. факат да нећу плакати, ал' нећу ни слагати да се било ко пребио од помоћи због мене, а не због користи.. јер све што сам стекла је моје! премда се параноје гноје и множе - Боже, из коже се не може, ал' гледам строже из своје ложе, не наивно као некада - снажнија него икада са овог места што ми припада! јер нисам у игри због прихода, јебена зарада је та што чини да човек постане наказа.. и било би супер да ми тешка реч срце не пробада.. живим с' гомилом гована, стижу избори-ја немам избора.. сем да станем и изборим се са целом екипом изрода, зарад виших циљева - даље од мене миљама!!
Posted in Генерална . Додај коментар: (1). Трекбекови:(0). Пермалинк
јутро :(
patrik | 10 Јун, 2009 09:51
јутарње светло стидљиво провирује кроз ролетне и све мисли сетне топе се, сунце на престо попе се и све је опет у реду.. зрак растерује мрак, дашак лак милује ми лице, и ни трага ружном сну.. нема самоубице, цвркут птице.. нетремице зурим, као да све ипак има смисао.. пар правих пријатеља, много жеља, понека ситна весеља, будућност макар мало беља него што је била јуче.. својим сновима учена, данас нећу бити утучена.. и не знам откуд ми снаге, ал' имам снаге да све рекорде потучем, и имам воље за боље.. и биће боље.. мора да буде боље.
Posted in Генерална . Додај коментар: (4). Трекбекови:(0). Пермалинк
живот без маске
patrik | 09 Јун, 2009 12:05
Учинила сам да драга тета докторка попизди, да ме све чешће посећује, да ми објасни да шизим, да је манични депресивац сад постао агресивац, да би било пуно боље када бих најзад почела да причам, да је ту да помогне, да треба да ми буде блиска. Питала је: "Шта да учиним?", мени се допала та игра. Ближио се тада 19. мај. Ее, рекох: "Имам чудну жељу, ал' без тога нећу да причам. Хоћу рођенданску торту, велику и лепу, и у њу пободену ону гробарску свећу, ону највећу. И шта сад?! Јесте психо сам, прсла сам, зато сам и ту. Који курац гледаш, ко да сам дух? Ти право мислиш да сам луда." Мало је срала, ал' није имала куд, била је радознала да ми прочачка ум. "Оо, ла, ла, тако те волим" - Него шта. И, ето, дође тај дан, кошуља је жуљала, ал' оно, јеби га, шта сад. Рече ми да је то нужно, премда је јако ружно. Боли ме 'рац, нисам ни осећала руке, везане су већ дуго. Тражила сам да она и ја будемо саме тад, мајмуни су чекали испред за случај пичвајза. Рекох да ми запали свећу, да нећу да чујем нећу, све је кул, да лепо дунем и пре тога замислим жељу. Видела сам да је згађена, време је за штос, радозналост убија мачку, почиње шоу. Она запали свећу, секунде су се смрзле, секунде су ми довољне - скочих да их узмем. Зграбих зубима свећу, брже од вриска, брже од погледа, пољубих јој пламеном косу и она плану пре мог осмеха. Ови утрчавају, мене на патос бацају, ал' курац, већ се десила журка, главна звезда је гарава цура. Батине, шокови, претња фамозном собом број 3, а ја се никад нисам тако смејала, никад, тебе ми. И никад не би схватили, никад, узрок те фарсе, да јој спржим маску, да види живот без маске.
Posted in Генерална . Додај коментар: (1). Трекбекови:(0). Пермалинк
сан
patrik | 06 Јун, 2009 12:04
Те ноћи сам уснила један необичан сан - на мегдан ме зове црни човек, у руци му мач. Ја голорука вичем да то није фер, ал' оде глас, оде скупа с' главом коју ми одсече у тај час. Ал' како већ бива у сну, некако сам ипак жива, глава гледа са пода убицу и открива трик. Тек тада видех јасно, са тог малог размака, да то у руци није мач, него огромна казаљка.
Posted in Генерална . Додај коментар: (9). Трекбекови:(0). Пермалинк